На изузетно значајном и атрактивном географском простору између највише планине динарског масива Орјена (1895 m) и улаза у један од најљепших залива свијета  Боку Которску, (посјети сајт  најљепши заливи свијета  у које је, од 1997. године, Бока Которска  и званично уврштена) смјестио се Херцег-Нови, српска творевина из средњег вијека. 

Представља административни, привредни и културни центар Општине, која се простире на површини од 235 km² и има 33.034 становника по попису из 2003. године (види Попис из 2003. - pdf, 168kB). Географске координате града су: 42"27' сјеверне географске ширине и 18"33' источне географске ширине.    Херцег-Нови има специфичну микроклиму која је условљена јужном експозицијом, близином мора, кречњачком подлогом и планинским залеђем које спречава продор хладних ваздушних маса.

Због свега тога Херцег-Нови има врло високу просјечну годишњу температуру ваздуха која износи 16,2 C (приближно исту имају медитерански градови као што су Напуљ и Лисабон) и чак просјечно годишње око 200 сунчаних дана. Љети, у јулу и августу, град има просјечно 10,7 сунчаних сати.  Карактеристична су, такође, и мала температурна колебања тако да је просјечна дневна осцилација температуре само око 4 ⁰C. Просјечна дневна температура морске воде током љетњих мјесеци од 22 - 26 ⁰C и приближно иста просјечна дневна температура ваздуха омогућава купалишну сезону у трајању од најмање пет мјесеци.

Салинитет мора износи 38%, годишњи просјек падавина је 1.930 mm/m², а релативна влажност ваздуха је највиша у јесен и достиже до 80%, а најнижа је љети 63%.

Карактеристицни вјетрови који дувају на овом подруцју су: МАЕСТРАЛ (западни - дува претежно љети), БУРА (сјеверни - дува претежно зими), ШИЛОК (јужни - дува током године), ЈУГО (јужни - дува претежно зими), те ГРЕГО, ЛЕВАНАТ, ТРАМУНТАНА, ОШТРИЈАЛ, ПУЛЕНАТ - мање чести вјетрови.

Херцег-Нови и његова Ривијера посједује изузетно богат и разноврстан хортикултурни потенцијал који је условљен повољном климом, географским положајем, рељефом и конфигурацијом терена. У пејзажима нашег града, поред бројне домаће медитеранске флоре, заступљено је и око 250 врста различитог егзотичног биља поријеклом са свих континената, што му даје специфичну карактеристику и привлачност. Егзотичне врсте попут мимоза, агава, цикаса, камелија, магнолија, еукалиптуса, богумила, аукуба су се веома успјешно аклиматизовалена нашем поднебљу и са аутохтоном вегетацијом чине јединствен украс.

Рељефне карактеристике

Изнад Новога се уздиже планина Орјен (1.895 m познат по својим ендемским врстама, рекреативним стазама и скијању у касним прољећним, понекад и раним љетњим мјесецима). Околна брда  Добраштица (1.570 m) и Радоштак (1.441 m) . Наспрам града, старог више од шест вијекова,  налази се полуострво Луштица, чији је највиши врх Обосник (586 m). Сам улаз у Бококоторски залив се налази измеду ртова Оштро  и Мириште и ширине је око 2.900 метара. Просјечна дубина воде у заливу је 27,8 метара, а максимална је 61 метар.